Logo - Mreza za interkulturalnost-01

Interkulturalni-omladinski-centar

POLITIČKA AKCIJA - Romski pokret i promene - Goran Bašić Rasprostranjenost romskih naselja

multi-kulti
akt-arhiva
pracenje-izbora-nsnm


VODIČ ZA INKLUZIVNE KULTURNE POLITIKE izvestaj - koricemedijii prisilne migracije  koricaosi koricakultura i ekonomski razvoj - koricaknjiga - od segregativne ka inoj politici multikulturalnosti 1

Mreža za interkulturalnost
Centar za istraživanje etniciteta (Beograd)
Centar za regionalizam (Novi Sad)
Centar za razvoj civilnog društva (Zrenjanin)
Agenda (Beograd)
DamaD (Novi Pazar)
Centar za demokratiju, ljudska prava i regionalnu saradnju (Beograd)
UrbanIn (Novi Pazar)
Centar za interkulturnu komunikaciju (Petrovaradin)
Beogradski centar za ljudska prava (Beograd)

USTANOVLJEN LEKTORAT ZA ROMSKI JEZIK NA FILOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU
nedelja, 19 april 2015 09:33

knjige

Odlukom Naučno-nastavnog veća Filološkog fakulteta u Beogradu od 15. aprila 2015. godine nastava romskog jezika je uključena u osnovne akademske studije, a u okviru Centra za stručno usavršavanje i evaluaciju Fakultet će organizovati kurseve romskog jezika čime se omogućava diplomiranim nastavnicima da steknu potvrde o znanju romskog jezika i uključe se u redovnu nastavu u osnovnim i srednjim školama u kojima se predaje predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture.

Na ovaj način romski jezik je stekao ravnopravan status kao i svi ostali jezici nacionalnih manjina čija nastava se organizuje na Filološkom fakultetu u Beogradu i stvoreni su uslovi za razvoj i standardizaciju jezika, školovanje stručnjaka na svim visokoškolskim nivoima i otvoren je put da se predanim i kvalitetnim radom formira Katedra za romski jezik.

Opširnije...
 
NIJE ODRŽAN SASTANAK SA NACIONALNIM SAVETOM ALBANSKE NACIONALNE MANJINE I LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U BUJANOVCU, MEDVEĐI I PREŠEVU
ponedeljak, 30 mart 2015 00:00

upitnik2Pozivu Centra na razgovor o odnosu Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i lokalnih samouprava Bujanovac, Medveđa i Preševo u kojima Albanci žive u značajnom broju odazvali su se samo predsednik Nacionalnog saveta Albanaca gospodin Jonuz Musliu i predstavnici Koordinacionog tela. Od 2000. godine Centar je organizovao brojne konferencije, okrugle stolove, diskusije, razgovore koji su uvek izazivali pažnju javnosti. Na projektu „Od segregativne ka integrativnoj politici multikulturalnosti u Srbiji“ u okviru kojeg je organizovan i razgovor sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine i pomenutim lokalnim samoupravama, organizovane su slične diskusije u Novom Pazaru i Boljevcu na kojem su učestvovali svi članovi nacionalnih saveta Bošnjaka i Vlaha, narodni poslanici, predstavnici nevladinih organizacija. Na sastanku u Subotici koji je organizovan u saradnji sa Nacionalnim savetom hrvatske nacionalne manjine odazvali su se svi nacionalni saveti sa sedištem na teritoriji AP Vojvodina, a na Nacionalnoj konferenciji u Beogradu na kojoj je razgovarano o promeni politike multikulturalnosti u Srbiji učestvovalo je više od osamdeset sagovornika među kojima i predstavnici svih nacionalnih saveta, narodni poslanici, NVO, međunarodne organizacije, državni organi. Zbog toga bi neodržavanje sastanka u Bujanovcu, koji je organizovan i pripremljen sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine trebalo sagledati u svetlu svrhe manjinske samouprave u partokratskom političkom sistemu.

 
VLAŠKA MANJINSKA SAMOUPRAVA I LOKALNE SAMOUPRAVE
subota, 28 mart 2015 00:00

boljevac 1Saradnja lokalnih samouprava u severoistočnoj Srbiji i Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine trebalo bi da se ostvaruje u najboljem interesu građana vlaške nacionalnosti. Zbog toga postojeći problemi, ne samo što bi trebalo da budu rešeni, već bi trebalo unaprediti zakonski model koji ovoj saradnji daje suštinski odnos. O ovim pitanjima, ali i o problemima u vezi sa sufinasiranjem vlaške „manjinske“ samouprave od strane lokalnih samouprava, anketiranjem učenika u vezi sa pohađanjem predmeta Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, ostvarivanjem drugih prava na zaštitu etno-kulturnoh identiteta bilo je reči na sastanku u opštini Boljevac na kojem su pored predstavnika Centra učestvovali i svi članovi Nacionalnog saveta i predstavnici opština Boljevac, Bor, Majdanpek, Zaječar, Negotin i Petrovac na Mlavi. Zaključak razgovora je da je potrebna promena izmena postojećih propisa kojim je uređen položaj nacionalnih manjina na način koji će omogućiti njihovo neposredno učešće u odlučivanju, odnosno decentralizaciju i departizaciju manjinskih samouprava.

Opširnije...
 
CIVILNO DRUŠTVO I MULTIKULTURALNOST
sreda, 25 mart 2015 10:04

centar-za-istrazivanje-etniciteta-6Politika multikulturalnosti se ne ograničava samo na uređenje prava nacionalnih manjina već podrazumeva jasnu državnu politiku u vezi sa priznavanje identiteta i ostvarivanjem suštinske ravnopravnosti različitih kulturnih grupa. U Srbiji takva politika ne postoji, a nastojanje da se predstavi da je stanje ljudskih prava bolje nego što jeste ili da se istakne da su standardi zaštite prava nacionalnih manjina „iznad svakog postojećeg standarda“ ne doprinose njenom uspostavljanju već udaljavaju građane jedne od drugih i stvaraju osećanje da javna uprava nema snage da sprovede suštinske društvene reforme.

Na sastanku organizacija civilnog društva koje je okupila Mreža za interkulturalnost je u vezi sa pomenutim stanjem bilo reči o zajedničkom delovanju i aktivnostima čiji cilj je da se aktivno utiče na promene od značaja za građane Srbije.

 
O POLITICI INTEGRATIVNE MULTIKULTURALNOSTI
petak, 20 mart 2015 19:45

centar-za-istrazivanje-etniciteta-01Na nacionalnoj konferenciji „Ka politici integrativne multikulturalnosti“ stručnjaci Centra za istraživanje etniciteta su predstavili model održive integrativne politike multikulturalnosti u Srbiji. Preduslov njene održivosti i usvajanja je razgovor o ovim pitanjima između predstavnika države, manjinskih samouprava i organizacija civilnog društva.

Segregativna politika multikulturalnosti je legitimna, ali nije u skladu sa prirodom multietničnosti Srbije i nije u interesu ni države ni građana. Promene sadašnjeg modela koji ima obeležje društvene segregacije i usvajanje politike integrativne multikulturalnosti su moguće ali zahtevaju odgovornu javnu upravu, posvećeno civilno društvo i nacionalne savete nacionalnih manjina spremne da prihvate reforme kojima će se unaprediti postojeći nivo ostvarivanja i zaštite prava nacionalnih manjina.

Opširnije...
 
RAZGOVOR MULTIKULTURALNOST I CIVILNO DRUŠTVO
utorak, 17 mart 2015 20:46

Logo---Mreza-za-interkulturalnost-01

Mreža za interkulturalnost 23. marta 2015. u Medija Centru od 12.00 do 13.30 sati organizuje razgovor na kojem će biti reči o položaju organizacija civilnog društva u procesu kreiranja i ostvarivanja javnih politika kojima se uređuju ili kojima se utiče na društvene odnose. Uvereni smo da je reč o pitanjima od izuzetnog značaja za organizacije civilnog društva koje zastupaju i zagovaraju unapređenje položaja i ostvarivanje prava društvenih grupa koje se nalaze u nepovoljnom ili obeshrabrujućem položaju.

 
NACIONALNA KONFERENCIJA „KA POLITICI INTEGRATIVNE MULTIKULTURALNOSTI“
utorak, 17 mart 2015 20:38

ercbgd

U petak, 20. marta 2015. u 12.00 sati u Medija Centru, Centar za istraživanje etniciteta organizuje Nacionalnu konferenciju „Ka politici integrativne multikulturalnosti“. U radu Konferencije učestvovaće predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Zaštitnik građana Saša Janković, državni sekretar Ivan Bošnjak, šef političke sekcije Delegacije EU Lika Bjankoni, predstavnici državnih organa, međunarodnih organizacija.

O nalazima do kojih smo došli radeći na projektu „Ka politici integrativnog multikulturalizma u Srbiji“, a koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, i o predlozima i preporukama za unapređenje položaja nacionalnih manjina, ali i manjinskih samouprava koje ih predstavljaju, u oblasti „kulturne autonomije“ govoriće: dr Goran Bašić i stručnjakinje Centra prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Ljubica Đorđević i mr Jelena Lončar.

 
ODNOS MANJINSKIH I LOKALNIH SAMOUPRAVA
sreda, 04 mart 2015 00:00

img 20150305 162914Uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u saradnji sa Hrvatskim nacionalnim vijećem, u Subotici je organizovan razgovor posvećen odnosu nacionalnih saveta nacionalnih manjina kao tela „kulturne autonomije“, odnosno manjinske samouprave u oblasti kulture, službene upotrebe jezika i pisama, obrazovanja i informisanja, sa lokalnim samoupravama u kojima pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju priznata prava. Razgovoru, čiji su uvodničari bili Goran Bašić, Marijana Pajvančić, Slaven Bačić i Aleksandar Popov odazvali su se predstavnici većine nacionalnih saveta čije se sedište nalazi na teritoriji AP Vojvodina, ali nažalost i samo predstavnici lokalne samouprave u Subotici i Vrbasu. Nakon Odluke Ustavnog suda od 16. januara 2014. godine izmenjen je Zakonom utvrđen odnos između lokalne i „manjinske“ samouprave – naime, lokalne samouprave prilikom donošenje odluka i dalje pribavljaju mišljenja nacionalnih saveta, ali bez ikakve obaveze da takva mišljenja razmatraju, o njima se konsultuju ili na drugi način uvaže stavove nacionalnog saveta. Takođe, lokalne samouprave izbegavaju obavezu da sufinansiraju rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina čiji pripadnici na njihovim teritorijama čine najmanje 10% stanovništva. Pored toga postoje i drugi problemi u vezi sa sprovođenjem zakona i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina, kao i oni koji proizilaze iz specifičnosti njihovog položaja u lokalnim samoupravama. Učesnici su zapazili da sastanku nisu prisustvovali predstavnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

 
NEMA INTERESA POSLODAVACA ZA ZAPOŠLJAVANJE ROMA/ROMKINJA U BEOGRADU I ZRENJANINU
utorak, 03 mart 2015 00:00

img 20150305 160210Sastancima sa poslodavcima u filijalama NSZ u Beogradu i Zrenjaninu odazvalo se svega po tri poslodavca, među kojima je bio samo jedan predstavnik javnih preduzeća. Nezainteresovanost poslodavaca da se uključe u razgovore koje Centar za istraživanje etniciteta organizuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade RS, ukazuje na to da dosadašnje mere povećanja zapošljivosti Roma nisu dale rezultata, ali i na to da je nivo predrasuda prema Romima još uvek na visokom nivou. Poslodavci koji su se odazvali pozivu već zapošljavaju Rome i imaju pozitivne stavove i iskustva sa radnicima romske nacionalnosti.

Opširnije...
 
SASTANAK U FILIJALI NSZ U KRAGUJEVCU
petak, 27 februar 2015 00:00

2015-02-27 13.02.02Centar za istraživanje etniciteta je u okviru projekta „Podsticaj zapošljavanju Roma/Romkinja kroz afirmativne mere“, koji podržava Kancelarija za ljudska i manjinska prava, u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu organizovao razgovor posvećen utvrđivanju stanja u vezi sa problemima zapošljavanja Roma/Romkinja. Na sastanku su prisustvovali predstavnici NSZ Kragujevac, Centra za socijalni rad, poslodavci iz lokalne samouprave i stručnjaci Centra za istraživanje etniciteta.

Razgovaralo se o primeni postojećih afirmativnih mera, u kojoj meri se one upotrebljavaju, koji se problemi u vezi sa njima javljaju, kao i mogućnosti njihovih unapređenja.

 
RAZGOVOR U BOSNJAČKOM NACIONALNOM VIJEĆU
četvrtak, 19 februar 2015 09:32

wp 20150218 004

Centar za istraživanje etniciteta je uz podršku Mreže za interkulturalnost u okviru projekta „Ka politici integrativnog multikulturalizma u Srbiji“ koji podržava Fondacija za otvoreno društvo organizovao razgovor u Bošnjačkom nacionalnom vijeću u Novom Pazaru posvećen odnosu ove manjinske samouprave sa jedinicama lokalne samouprave u Sandžaku. U razgovoru su učestvovali članovi BNV, predstavnici lokalnih samouprava i nevladinih organizacija.

Uprkos donetim propisima i tome da su izabrali i konstituisali manjinsku samoupravu pripadnici bošnjačke nacionalne manjine ne ostvaruju punu pravnu zaštitu svog etničkog i kulturnog identiteta. Sandžačkim Bošnjacima nedostaje šira podrška kako bi izgradili stabilne institucije kulturne autonomije i ustanovili način delotvorne zaštite manjinskih prava. Lokalne samouprave ne sprovode zakonom utvrđene obaveze u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom ljudskih i manjinskih prava i time doprinose pravnoj nesigurnosti.  Društvenoj nesigurnosti doprinosi činjenica da država donetim propisima nije omogućila društvenu integraciju manjina. Unapređenje postojećeg stanja je moguće temeljnim izmenama politike multikulturalnosti čiji ciljevi su društvena integracija i očuvanje jezičkog kulturnog i nacionalnog identiteta manjina.

 
POLAZNA STDIJA ZA STRATEGIJU UNAPREĐENJA POLOŽAJA ROMA DO 2025. GODINE
utorak, 10 februar 2015 09:22

u susret strategiji za unapredjenje polozaja roma3

O polaznim osnovama za donošenje nove strategije unapređenja položaja Roma javnosti je na raspravi koju je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade RS govorio dr Goran Bašić. Postojeća Strategija, doneta 2009. godine nije ispunila ciljeve  - postizanje jednakosti Roma sa ostalim građanima, smanjivanje siromaštva i eliminisanje diskriminacije. Pored toga, razlozi zbog kojih treba doneti novu strategiju su bitno izmenjene međunarodne i nacionalne prilike.

Buduća strategija bi trebalo da bude zasnovana na merljivim i jasno proverljivim pokazateljima, da u kratkom roku doprinese boljitku Roma u lokalnim zajednicama, uspostavi održiv sistem upravljanja procesom inkluzije Roma,  uspostavi međusobno povezane afirmativne mere u javnim politikama obrazovanja i zapošljavanja, uspostavi model kulturnog razvoja i stvaralaštva i omogući realno učešće Roma u odlučivanju i sprovođenju kako buduće strategije, tako i mera i aktivnosti koje će se na osnovu nje sprovoditi.

 

POLAZNA STUDIJA ZA IZRADU STRATEGIJE ZA INKLUZIJU ROMA U SRBIJI

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Sledeća > Kraj >>

Strana 4 od 9

UNESCO-Konvencija-o-kulturnoj-raznolikostiAgenda 21 za kulturu Bela knjiga o interkulturnom dijalogu Ljubljanske smernice za integraciju raznolikih društava popis-stanovnistva-2012-prema-nacionalnosti-1 standardizacija-romskog-jezikaIZVESTAJ-O-SPROVODJENJU-STRATEGIJEprilozi strategiji unapredjenja polozaja romapolazna studija

Online
Imamo 32 gostiju na mreži
Statistika
Broj pregleda članka : 241493
feed-image RSS
© 2017 Centar za istraživanje etniciteta